Da umem da crtam
Da ovi prsti nisu bedna piskarala
Što hvataju se za reči, za slamku
Al' ne umeju nijansu tanku
U kojoj stoji ženska glava
Umorne oči gledaju dole
Gledaju krišom, gledaju u prazno
Neće gore, jer u glavi
Pakao se stvara pravi!
Slova neka ime tvore
Slova noću nose more
Kad se spoje i govore
U krug idu, ništa novo
Kako da opišem ovo?
To je novo staro stanje
Al' hvataju ubrzanje
I kontrole sve je manje!
Eh da ume ova ruka
Nacrtati takvih muka
Ženska glava, venac slova
Što dolaze joj iz snova
Opet isto ono ime
Reči prazne traže rime
Ružna pesma bednih ruku
Samo stvara novu muku!
No comments:
Post a Comment